Ženo, otmjen i ljubazan gospodin kojeg voliš
i zmaj uvrnute i mučne misli kojeg se bojiš
dvoglavo je čudovište sposobno za najnježnija milovanja,
ali i uzročnik okrutnog nasilja kojemu se nisi nadala.
Ženo, dom je tvoj špilja pod hipotekom,
sumorna i gorka jazbina pomračenih mjesečeva
gdje si privezana za lanac nevidljivih karika
kog je teško povući, nemoguće prekinuti.
Ženo, ljubav i mržnja, strah i razočaranje
bludniče puneći ti glavu mahnitalim leptirima,
dok trpki ostaci ljubavi ispunjavaju
barama ogorčenosti tlo pod tvojim nogama.
Ženo, raj je nedostižan bijeg o kojem snivaš,
čistilište nastamba u kojoj grizeš muku,
limb vlažna brazda u kojoj radost mrtva leži,
pakao modrica zadana tvojoj koži.
Traducció del poema DONA (del llibre Correspondència de guerra de Manel Alonso) a la llengua croata de JOSIPA SOKOL
